Starenje kože


Kako čovečiji organizam stari, izgled i karekteristike kože se menjaju.

Starenje je ubrzano na onim regijama koje su izložene suncu, proces poznat pod nazivom fotostarenje.

Fotostarenje je posledica oštećenja koje izazivaju UV zrac,  kraće talasne dužine na  spoljašnjem sloju kože(epidermis),  duže talasne dužine na  srednjem  sloju(dermis) i  infra- red  zraci na  dubokom  dermisu  i subkutanom  tkivu. Oštećenja ćelija nastaju zbog nastanka reaktivnih  oksidacionih molekula.

Znaci starenja posebnu su uočljivi na licu i javljaju se ranije kod onih koji provode dosta  vremena napolju, posebno ako su svetle puti(fototip kože I i II).

thin-skin-s

Pušenje   ubrzava  proces  starenje, dugogodišnji pušači  imaju više bora od nepušača iste starosne dobi i imaju  žućkasto bledi  ten.  Pušenje uvećava rizik od pojave raka kože.

Fotostarenje dovodi do formiranja  bora, diskoloracije i promene teksture kože. Epidederm postaje  tanji, lakše se stavaraju plikovi,  oderotine i ogrebotine.

Koža postaje suva zbog smanjene sposobnosti da zadrži vodu.

Žućkasta zadebljanja(solarna elastoza ili helioza) su posledica nagomilavanja oštećenog elastina u dermu. Uvećava se i količina kolagena u dermu kao posledica procesa stvaranja ožiljaka usled ponovljenih upala(opekotine od sunca, akne i drugih kožnih oboljenja).

Zadebljali derm  gubi elastičnost  i postaje krtiji.

Nepravilna  aktivnost melanocita dovodi  do neujdnačenog  tena sa braonkastim pegama, promenama tipa solarnih lentiga i belih fleka.

Mogu se javiti promene na krvnim sudovima  tipa  telangiektazija, charry angiomi i modrice tipa senilne purpure.

Otvori folikula dlaka mogu da se začepe mrtvim ćelijama i oštećenim ćeliskim proteinima, što dovodi do stvaranja crnih i belih  komedona  i  sjajno braonkastih gelom ispunjenih džombica(koloidnih milia).

Mogu nastati  bradavičaste  tvorevine , braon boje(seboroičnih karatoza).

 

Klasifikacija fotostarenja

Blago (od 28 do 35 godine): malo bora, bez keratoza.

Umereno(od 35 do 50 godine): više bora, bled ten sa početnim keratozama.

Napredno(od 50 do 60 godine): veći broj bora, diskoloracija kože sa telangiektazijama i aktiničnim keratozama.

Teško(od 60 ): veliki broj bora, promene nastale pod dejstvom  gravitacionih i dinmičkih sila, aktiničke keratoze sa ili bez kožnih karcinoma.

 

Saveti za prevencija fotostarenja i negu kože sa već nastalim promenama tipa fotostarenja

 

Zaštita od sunca je uvek važana, posebno tokom letnjih meseci .  Izbegavati aktivnosti napolju sredinom dana. Preparati za zaštitu od sunca treba da se primenjuju svakodnevno na  licu. Preporučljivo je i korišćenje šesira sa širokim obodom.

Ne pušite. Pušenenje povećava broj bora, usporava oporavak(regeneraciju) kože i nije dobro za vas.

Vežbanje je dobro za vašu kožu i opšte zdravlje.

Hranite se zdravo sa puno voća i povrća da bi obezbedili prirodne antioksidanse.

Redovno primenjujte  krema  sa dogovarajućim sastojcima i teksturom.

Razmislite o tretmanima koji podmlađuju kožu. Posetite  dermatologa da bi dobili ekspertski  savet.